Dodir Od Stakla

Sve snove, kristalima isarane

kisom isprane pa dugom obojene,

sve nade, pustene sa lanca

u neki bezdusni svet,

sve strahove i nespavanja.

Saputanja, kletve, stihove...

Ogrlicu od bisenih suza

godinama nizanu.

Tamu iz mojih ociju,

tisinu moje sobe

i ogledalo koje me podseca...

Sve to nocas zatvaram

u kutiju secanja.

Neka je niko, nikada ne otvori...

neka niko, nikada ne pusti na svetlost dana...

ljubav.

Jer ljubav...ubija!

Ljubav je najgora bolest 

sa dna Pandorine kutije!