Dodir Od Stakla

Zalutala sam u hodnicima vremena,

nosena vetrom prohujalih dana,

secanjima sto kao kisa rominjaju u mojoj glavi.

Znam da negde postoji izlaz,

svetlo na kraju tunela,

putokaz za spas duse moje.

Teske reci spiraju modre kise

a vetrovi sapate raznose,

kao sablast mi nad glavom vijore.

U lavirintu zelja i htenja,

ponovo sam izgubila sebe.

Da li cu se ikada pronaci?